Како ваша мачка стари, њено тело се мења – што значи да се и њена дијета и начин храњења морају мењати. Отприлике од 11. године, ваша мачка се сматра „старијом“ и захтева друге хранљиве материје у односу на раније фазе живота.
Шта се дешава у телу ваше мачке док стари?
Како мачка буде старила, и почев од око 11. године, приметићете спољне знакове да се њено тело и понашање мењају.
Можда више спава или се понаша другачије – на пример, мање је друштвена или је гласнија. Можда ћете приметити да јој кожа и крзно постају мање свиленкасти или бељи. Како њени зглобови старе, можда ће бити све мање способна да мирно хода, скаче или се дотерује.
Унутрашње телесне функције мачке се успоравају. Њен имуни систем је мање ефикасан, баш као и њено варење. Проблеми са зубима, попут истрошености зуба или болести десни, могу утицати на њен апетит, јер јој може бити болно да једе. Заузврат, то може довести до губитка тежине. Њена способност мириса, укуса и слуха такође постаје мање прецизна, а отпорност на стрес се смањује.
Ваша мачка такође може почети да пати од уобичајених стања старијих мачака, попут болести бубрега, дијабетеса, остеоартритиса или хипертиреозе, иако је то могуће ублажити правилном исхраном и лековима.
Какав утицај старење има на прехрамбене потребе ваше мачке?
Будући да се физичке способности ваше мачке мењају, потребна јој је другачија исхрана у односу на било које друго доба у животу.
Њеном систему за варење је сада потребно више напора да свари и апсорбује хранљиве састојке из хране, посебно масти и протеине. Проблеми са зубима и варењем такође значе да ће мачки бити тешко да једе или жваће храну коју је претходно конзумирала, тако да јој може бити лакше да једе мекше текстуре, налик каши.
Смањена способност мириса и укуса могу утицати на апетит, па њена храна мора бити посебно укусна због чега је већа вероватноћа да ће је јести и самим тим и даље добијати потребне хранљиве материје.
Које специфичне хранљиве материје су потребне старијој мачки?
Да би се подржали њихово здравље и успорило напредовање болести повезаних са старењем, дијета ваше старије мачке треба да садржи одређене хранљиве састојке. На пример, глукозамин, хондроитин и слободне масне киселине попут EPA/DHA, заједно са екстрактом зелених дагњи, помажу у повећању покретљивости код старијих мачака. Ветеринарске дијете посвећене побољшању покретљивости мачака показале су побољшање и смањење бола након једног месеца дијететског третмана.
Пробавна оштећења могу се ублажити прецизно формулисаном исхраном и правилним одабиром висококвалитетних хранљивих састојака. Високо сварљиви протеини, на пример, помажу варење одраслих мачака. Пулпа репе може имати благотворан пребиотички ефекат, док омега 3 масне киселине и EPA/DHA помажу у одржавању здравља дигестивног тракта.
Старије мачке могу да пате од хроничних болести бубрега и уринарних проблема. Смањење фосфора у исхрани одрасле мачке може помоћи у одлагању појаве болести. Фосфор је један од првих елемената који ће се накупити до токсичног нивоа у крви мачака које болују од бубрежне болести. Корисна је и влажна храна или она која помажу повећање уноса воде код мачке, јер повећава количину мокраће коју ваша мачка избацује и заузврат смањује ризик од стварања минералног „камења“.
Код старије мачке постоје четири аспекта исхране: треба да буде лако сварљива, комплетна и уравнотежена, да очува њихову добробит и успори процесе повезане са старењем. Обратите се ветеринару за више савета о томе која конкретна храна је најбољи избор за испуњавање сва четири услова за старије мачке.
